Influenca

„Grip” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Grip (razvrstavanje).

Gripa
Virus gripe, uvećan oko 100.000 puta
Specijalnost	Infektivne bolesti
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	J10, J11
ICD-9	487
DiseasesDB	6791
MedlinePlus	000080
eMedicine	med/1170 ped/3006
MeSH	D007251
[uredi na Vikipodacima]

Influenca, ili gripa ili grip, zarazna bolest primarno disajnog sistema uzrokovana je virusom koji se prenosi kapljicama u zraku, koje su nastale kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe.^[1] Većina zaraženih se oporavlja u roku od nedelu dana, mada se kod starijih osoba i onih sa astmom, srčanim i plućnim bolestima mogu javiti komplikacije u obliku bronhitisa ili upale pluća. Simptomi mogu da budu od blagih do ozbiljnih.^[2] Najčešći simptomi obuhvataju: visoku temperaturu, curenje nosa, zapaljenje grla, bol u mišićima, glavobolju, kašljanje, i osećaj umora. Ovi simptomi tipično počinju dva dana nakon izlaganja virusu i uglavnom traju manje od nedelju dana. Kašalj, međutim, može da traje više od dve nedelje.^[1] Kod dece se može javiti mučnina i povraćanje, dok do toga obično ne dolazi kod odraslih. Mučnina i povraćanje se češće javljaju kod nevezane infekcije gastroenteritisa, koja se ponekad netačno naziva „stomačnim gripom“ ili „24-časovnim grip“.^[3] Komplikacije uzrokovane gripom mogu da obuhvataju viralnu pneumoniju, sekundarnu bakterijsku pneumoniju, sinusne infekcije, i pogoršanje pređašnjih zdravstvenih problema uzrokovanih astmom ili zatajenjem srca.^[2][4]

Tri tipa influence utiču na ljude.^[4] Obično se virus širi putem vazduha iz kašlja i kijanja.^[1] This is believed to occur mostly over relatively short distances.^[5] Takođe se može preneti dodirivanjem kontaminiranih površina i naknadnim dodirivanje usta ili očiju.^[2][5] Osoba može da bude zarazna za druge pre i tokom bolesti.^[2] Infekcija se može potvrditi testiranjem grla, ispljuvka, ili nosa za prisustvo virusa. Više brzih testova je dostupno; mada ljudi mogu da imaju infekciju i ako su rezultati testa negativni. Tip polimerazne lančane reakcije koji detektuje virusnu RNK je tačniji.^[4]

Frekventno pranje ruku umanjuje rizik od infekcije pošto se virus inaktivira sapunom.^[6] Nošenje hirurške maske je isto tako korisno.^[6] Svetska zdravstvena organizacija preporućuje godišnju vakcinaciju protiv gripa za osobe sa visokim stepenom rizika. Vakcina je obično efektivna protiv tri ili četiri tipa gripa.^[1] Ona se uglavnom dobro toleriše. Vakcina napravljena za jednu godinu ne mora da bude korisna naredne godine, zato što virus brzo evoluira. Antivirusni lekovi, kao što je inhibitor neuraminidaze oseltamivir između ostalih, se koriste za tretiranje gripa.^[1] Njihova koristnost kod onih koji su inače zdravi ne izgleda da nadmašuje rizike od njihove upotrebe.^[7] Oni se nisu pokazali korisnim kod osoba sa drugim zdravstvenim problemima.^[7][8]

Grip se širi po svetu u vidu godišnjih epidemija, što dovodi do oko tri do pet miliona slučajeva ozbiljne bolesti i oko 250.000 do 500.000 smrtnih slučajeva.^[1] U severnim i južnim delovima sveta do širenja bolesti dolazi uglavnom tokom zime, dok se u oblastima oko ekvatora bolest može širiti u bilo kom dobu goine.^[1] Smrtni slučajevi se javljaju uglavnom kod mladih, starih i osoba sa zdravstvenim problemima.^[1] Velike epidemije poznate kao pandemije su ređe.^[4] U 20. veku tri pandemije gripa su se javile: Španski grip iz 1918, Azijski grip iz 1958, i Hong Kongški grip iz 1968, svaki od kojih je doveo do više od miliona mrtvih.^[9] Svetska zdravstvena organizacija je deklarisala epidemiju novog tipa influenza A/H1N1 kao pandemiju svinjske influence iz juna 2009.^[10]

Osim kod ljudi gripa se javlja u svinja, konja i još nekih sisara, kao i kodu nekih divljih i domaćih ptica.^[11] Neki tipovi gripe mogu se prenositi sa jedne vrste na drugu. Na primjer, 1997. u Hong Kongu se soj virusa sa pilića počeo prenositi na ljude. Zbog visoke zaraznosti i širenja gripe često se pojavljuje u epidemijama, a ako se počne širiti po udaljenim krajevima svijeta (što nije rijetkost u današnjem svijetu brzih međunarodnih putovanja) naziva se pandemija. Svake godine više miliona ljudi oboli od gripe, a smrtnost je manja od 1%. Udruga SAD-a za kontrolu i prevenciju bolesti računa više od 20,000 smrti u SAD-u uzrokovanih gripom. Pandemija gripe 1918-1919. godine, tzv. španska gripa ili španjolka, bila je najgora zabilježena te je ubila oko 20 miliona u svijetu.

1. ↑ ^{1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7} „Influenza (Seasonal) Fact sheet N°211”. who.int. March 2014. Pristupljeno 25 November 2014. 
2. ↑ ^{2,0 2,1 2,2 2,3} „Key Facts about Influenza (Flu) & Flu Vaccine”. cdc.gov. September 9, 2014. Pristupljeno 26 November 2014. 
3. ↑ Duben-Engelkirk, Paul G. Engelkirk, Janet (2011). Burton's microbiology for the health sciences (9th ed. izd.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. str. 314. ISBN 9781605476735. 
4. ↑ ^{4,0 4,1 4,2 4,3} Longo, Dan L. (2012). „187: Influenza”. Harrison's principles of internal medicine. (18th ed. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 9780071748896. 
5. ↑ ^{5,0 5,1} Brankston G, Gitterman L, Hirji Z, Lemieux C, Gardam M (April 2007). „Transmission of influenza A in human beings”. Lancet Infect Dis 7 (4): 257–65. DOI:10.1016/S1473-3099(07)70029-4. PMID 17376383. 
6. ↑ ^{6,0 6,1} Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, et al. (2011). „Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses”. Cochrane Database Syst Rev (7): CD006207. DOI:10.1002/14651858.CD006207.pub4. PMID 21735402. 
7. ↑ ^{7,0 7,1} Michiels, B; Van Puyenbroeck, K; Verhoeven, V; Vermeire, E; Coenen, S (2013). „The value of neuraminidase inhibitors for the prevention and treatment of seasonal influenza: a systematic review of systematic reviews.”. PLoS ONE 8 (4): e60348. DOI:10.1371/journal.pone.0060348. PMC 3614893. PMID 23565231. 
8. ↑ Ebell, MH; Call, M; Shinholser, J (April 2013). „Effectiveness of oseltamivir in adults: a meta-analysis of published and unpublished clinical trials.”. Family practice 30 (2): 125–33. DOI:10.1093/fampra/cms059. PMID 22997224. 
9. ↑ „Ten things you need to know about pandemic influenza”. World Health Organization. 14 October 2005. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-23. Pristupljeno 26 September 2009. 
10. ↑ World Health Organization. World now at the start of 2009 influenza pandemic. http://www.who.int/mediacentre/news/statements/2009/h1n1_pandemic_phase6_20090611/en/index.html
11. ↑ Palmer, S. R. (2011). Oxford textbook of zoonoses : biology, clinical practice, and public health control (2. ed. izd.). Oxford u.a.: Oxford Univ. Press. str. 332. ISBN 9780198570028.