Fluor

O - F - Ne   F Cl       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Fluor, F, 9
Pripadnost skupu	halogenih elemenata
grupa, perioda	VIIA, 2
gustina, tvrdoća	1,696 kg/m3, bez podataka
Boja	zelenkastožuta
Osobine atoma
atomska masa	18,9984 u
atomski radijus	50 (42) pm
kovalentni radijus	71 pm
van der Valsov radijus	147 pm
elektronska konfiguracija	[He]2s22p5
e- na energetskim nivoima	2, 7
oksidacioni broj	-1
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	regularna
fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	53,53 K (-219,62 °C)
temperatura ključanja	85,03 K (-188,12 °C)
molska zapremina	11,20×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	3,2698 kJ/mol
toplota topljenja	0,2552 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost	3,98 (Pauling) 4,10 (Alred)
specifična toplota	824 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,0279 W/(m*K)
I energija jonizacije	1681,0 kJ/mol
II energija jonizacije	3374,2 kJ/mol
III energija jonizacije	6050,4 kJ/mol
IV energija jonizacije	8407,7 kJ/mol
V energija jonizacije	11022,7 kJ/mol
VI energija jonizacije	15164,1 kJ/mol
VII energija jonizacije	17868 kJ/mol
VIII energija jonizacije	92038,1 kJ/mol
IX energija jonizacije	106434,3 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 17F (veš.) 64,7 s β+   17O 18F (veš.) 109,8 minuta β+   18O 19F 100% stabilni izotor sa 10 neutrona 20F (veš.) 11,0 s β-   20Ne
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Elementarni fluor je gas žutozelene boje. On je najreaktivniji od svih elemenata. Direktno reaguje na sve metale i nemetale. Vodu razlaže gradeći fluorovodonik, HF.

Reaktivnost fluora bila je dugo godina prepreka za njegovo dobijanje u elementarnom stanju. Danas se fluor industrijski dobija elektrolizom istopljenog kalijum-fluorida na anhidrovanom fluorovodoniku. U prirodi se fluor nalazi u vidu jedinjenja sa oksidacionim brojem -1 i to najčešće u vidu fluorita, CaF₂, i karnalita, Na₃AlF₆. Tragovi jedinjenja fluora nalaze se u morskoj vodi, kostima, zubima, krvi i mleku. Fluorovi derivati metana i etana su veoma slabi otrovi za razliku od ostalih jedinjenja fluora, te se stoga te se zbog svoje velike inertnosti upotrebljavaju u rashladnim uređajima pod nazivom freon. Fluor se koristi i za sintezu uran-heksafluorida koji se primenjuje u izradi nuklearnog oružja.

Fluor na Wikimedijinoj ostavi