Elektromagnetska indukcija

Elektromagnetizam

Ključne stavke

Elektricitet • Magnetizam

Elektrostatika

Električni naboj • Coulombov zakon • Električno polje • Električni fluks • Gaussov zakon • Električni potencijal • Elektrostatična indukcija • Električni dipolni moment

Magnetostatika

Ampèreov zakon • Električna struja • Magnetno polje • Magnetni fluks • Biot–Savartov zakon • Magnetni dipolni moment • Gaussov zakon za magnetizam

Elektrodinamika

Vakuum • Lorentzova sila • EMS • Elektromagnetska indukcija • Faradayjev zakon • Lenzov zakon • Struja pomaka • Maxwellove jednačine • EM polje • Elektromagnetna radijacija • Liénard-Wiechertov potencijal • Maxwellov tenzor • Vrtložne struje

Električna mreža

Električna provodljivost • Električni otpor • Kapacitivnost • Induktivnost • Impedanca • Resonantne šupljine • Talasovod

Kovarijantna formulacija

Elektromagnetni tenzor • EM tenzor napon-energija • Četiri-tok • Elektromagnetni četiri-potencijal

Naučnici Ampère • Coulomb • Faraday • Heaviside • Henry • Hertz • Lorentz • Maxwell • Tesla • Weber · Ostali

Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Elektromagnetna indukcija je pojava da se u zavoju provodničke žice stvara (indukuje) električni napon (elektromotorna sila) ako se menja magnetski tok što ga zavoj obuhvata. Ako promenljivi magnetski tok umesto kroz jedan zavoj prolazi kroz zavojnicu s N zavoja, ukupni indukovani napon zavojnice biće N puta veći, jer se naponi svih zavoja zbrajaju. Zbog tih napona teći će i električna struja ako se zavoju ili električnoj zavojnici zatvori strujno kolo.

Eksperimente o elektromagnetskoj indukciji prvi je otkrio M. Faradej 1831. i pokazao kako se promenom magnetnoga toka može dobiti indukovani napon. Prva je mogućnost da se zavoj pomiče u magnetskom polju ili da se uz zavoj koji miruje pomiče magnet, pri čemu se promena magnetskoga toka može slikovito shvatiti kao presecanje magnetskih silnica električnim provodnikom zavoja. Tako dobijeni indukovani napon označava se kao napon pomicanja. Međutim i bez relativnog pomicanja može se u zavoju ili zavojnici dobiti indukovani napon ako je promenljivo magnetno polje proizvedeno naizmeničnom strujom. Za to je potrebna takozvana primarna zavojnica, u kojoj teče promenljiva struja (na primer naizmenična električna struja), i uz nju, sekundarna zavojnica, u kojoj će promenljivo magnetno polje indukovati napon. Zbog međusobnog magnetnog delovanja primarne zavojnice na sekundarnu, ta se pojava naziva međusobnom indukcijom. Kako je i zavojnica koja proizvodi promenljivi magnetni tok obuhvaćena silnicama vlastitoga toka, u njoj će biti indukovan napon samoindukcije.^[3]

U tehnici se na elektromagnetnoj indukciji zasniva rad transformatora i generatora električne struje. Elektromagnetna indukcija se u većini slučajeva može objasniti delovanjem Lorencove sile na nositelje električnog naboja. Pri tome deluje električno polje nastalo promenom gustine magnetnog toka po vremenu nezavisno od kretanja, dok magnetno polje kojem je gustina magnetnog toka vremenski nepromenjljiva deluje samo kada postoji komponenta brzine kretanja nositelja naboja normalna na smer magnetskog polja. Elektromagnetna indukcija je jedna od najvažnijih osobina električne struje. Elektromagnetnom indukcijom stvara se gotovo sva električna energija koja se danas u čitavom svetu upotrebljava u industriji.^[4]

1. ↑ Poyser, A. W. (1892). Magnetism and Electricity: A Manual for Students in Advanced Classes. London and New York: Longmans, Green, & Co.. str. 285. 
2. ↑ Giancoli, Douglas C. (1998). Physics: Principles with Applications (Fifth izd.). str. 623–624. 
3. ↑ elektromagnetska indukcija, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
4. ↑ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.