Receptor steroidnih hormona

Receptori steroidnih hormona nalaze se u jedru i citosolu, kao i na plaznatskoj membrani ciljnih ćelija. Oni su obično unutarćelijski receptori (obično citoplazmatski ili jedarni) i pokreću transdukciju signala za stroidne hormmone, što dovodi do promiene u ekspresiji gena tokom vremenskog perioda od sata do dana. Najbolje proučeni receptori steroidnih hormona su članovi jedarnih receptora potporodice 3 (NR3), koji uključuju receptore za estrogene (grupa NR3A)^[1] i 3-ketosteroidi (grupa NR3C).^[2] Pored jedarnih receptora, nekoliko G-protein spregnutih receptora i ionskih kanala djeluju kao površinski ćelijski receptori za određene steroidne hormone.

1. ^ Dahlman-Wright K, Cavailles V, Fuqua SA, Jordan VC, Katzenellenbogen JA, Korach KS, Maggi A, Muramatsu M, Parker MG, Gustafsson JA (Dec 2006). "International Union of Pharmacology. LXIV. Estrogen receptors". Pharmacological Reviews. 58 (4): 773–81. doi:10.1124/pr.58.4.8. PMID 17132854.
2. ^ Lu NZ, Wardell SE, Burnstein KL, Defranco D, Fuller PJ, Giguere V, Hochberg RB, McKay L, Renoir JM, Weigel NL, Wilson EM, McDonnell DP, Cidlowski JA (Dec 2006). "International Union of Pharmacology. LXV. The pharmacology and classification of the nuclear receptor superfamily: glucocorticoid, mineralocorticoid, progesterone, and androgen receptors" (PDF). Pharmacological Reviews. 58 (4): 782–97. doi:10.1124/pr.58.4.9. PMID 17132855. Arhivirano s originala (PDF), 28. 2. 2019. Pristupljeno 10. 2. 2021.